U početku mi je bilo lako da pokažem prstom na muža koji je uništio naš desetogodišnji brak. On je bio taj koji je varao i napustio zajednicu preko noći. I mnogo prije toga me je isključio odlukom da se zakopa u posao kako bi izbjegao stvari koje su se dešavale kod kuće. Mislila sam da je sva krivica bila njegova, međutim, pogriješila sam,piše Sloun Bredšo.
Krivica je bila moj odbrambeni mehanizam da prebrodim mjesece koji su uslijedili. Sakupila sam armiju navijača, koji su poput mene bili šokirani njegovim potezom i koji su kao i ja znali gde leži krivica.
Sve ono što je on uradio bilo je znatno gore od mojih propusta, mislila sam. Ali to je bila moja i moja velika greška.
Držala sam se slike koju sam naslikala u glavi. Sliku sebe kao nježne, nesebične i servilne žene koja je godinama patila. Međutim, tek kada sam naišla na terapeuta koji je mogao da vidi kroz te moje laži, shvatila sam da krivica nije bila samo njegova.
Sada znam šta je zeznulo moj brak. Neka i vama ove stvari posluže kao vodič za budućnost.
1. Djeca su bila na prvom mjestu
Lako je voljeti svoju decu. Potrebno je vrlo malo truda, i ona vas obožavaju bez obzira na sve. Brak je čista suprotnost. Brak zahtijeva rad. I svaki put kada je brak počeo da liči na posao, ja sam se okretala djeci.
Često sam planirala avanture na koje muž nije mogao da ide, i pokvari mi zabavu. Govorila sam sebi da je to u redu jer je on ionako zakopan u poslu.
Noći sam provodila sa djecom u krevetu kriveći njegovo dugo radno vrijeme i hrkanje.
Kao rezultat toga, vrlo rijetko smo bili sami i nikada nismo imali večeri sa za nas.
2. Kastrirala sam ga
Mislila sam da je osnova ljubavi iskrenost, ali svi znamo da riječi mogu da bole. A vrlo često sam znala da zaboravim da izvadim žaoku. Nipodaštavala sam ga u razgovoru sa prijateljicama, mamom i njegovim kolegama.
Umjesto da mu povećavam ego, ja sam gazila po njemu. Često sam ga nipodaštavala, govorila sam da je njegov posao ništavan, a njegovi prijatelji beskorisni.
Vrijeđala sam ga kada je stvari radio pogrešno, a u stvari ih nije radio na moj način.
Isto je važilo i za spavaću sobu, ni tamo nije bio dovoljno dobar, i uopšte nisam bila stidljiva kada sam mu na to ukazivala.
Kako se brak rušio, sve sam češće tražila mane i greške kojima bih opravdala svoju superiornost.
3. Nisam se trudila da se svađam na pravi način
Znam da zvuči čudno predlagati da postoji pravi način da se sa nekim svađate, ali postoji.
Gledala sam da održim mir u kući tako što sam držala usta zatvorenim kada mi je nešto smetalo. Kao što možete da zamislite, male stvari koje su me izluđivale prerasle su u jednu ogromnu potisnutu kuglu bijesa koja bi vremenom počela da ruši sve pred sobom.
Pravdala sam taj bijes govoreći da svaka žena ima svoju granicu. A sada, kada pogledam unazad, vidim da sam umjela da budem baš zastrašujuća u tim trenucima.
I dok sam i dalje ljuta zbog načina na koji je moj muž riješio da izađe na kraj sa našim problemima (u krevetu druge žene), sada znam da je i moje ponašanje bilo veliki dio problema.
Nema komentara:
Objavi komentar