Lažemo li sebe i zbog čega!?

A jeste, 100% lažemo sebi, obmanjujemo se, da učinimo život onakvim kakvog ga želimo imati. Da nam sve bude onako kako bi htjeli, i to samo malo pomaže, skroz malo, mi ipak ne pamtimo sve laži koje sami sebi govorimo, a pogotovo laži koje govorimo drugima. Ima to nešto van naših moći što upravlja time, ili jednostavno po Einsteinovim riječima “Realnost je jedna velika iluzija.”

Ponekad pomislim da je razmišlj'o je isto ko i ja.. snovi nisu iluzija, stvarnost je iluzija, lažeš sve i svakoga da bi svoj život učinio boljim, na kraaju, povrh svega propadneš, a želio si samo dobro za sebe ..
Želio si da spriječiš ono što se upravo desilo, da spriječiš propadanje, zapravo si ga samo odložio na neko vrijeme.
A šta misliš da od početka ne obmanjuješ sebe, šta misliš kako bi izgledalo, sad me to malo zainteresovalo Izgledo bi potpuno nenormalno, život bi ti bio crno – bijeli, sve bi bilo kristalno čisto i jasno al šta bi onda sa tako dosadnim životom …
Mislim jedno drugom se suprotstavlja, sa jedne strane pokušavaš sitnim obmanama, nadama, lažima da učiniš nešto dobro, da spriječiš propadanje a da si kristalno jasan prop'o bi odmah.
Isto kao ono kad se rodiš trudiš se da opstaneš a na kraju opet umreš, samo čineći sve da opstaneš odložiš smrt za poslije.
Odložiš, baš to, odložiš da vratiš dug, da uradiš nešto, da kupiš nešto, odložiš smrt..
Znaš u čemu je fora odlaganja, odložiš da vratiš dug ovaj mjesec i mirna ti je glava, ne nerviraš se, e da se nebi hvat'o za glavu odakle ćeš ga vratiti sledeći put isto ga tako odložiš.
I iznova svee, vrti se u krug, kao rotacioni točak u parku, vrti se i vrati se na mjesto odakle je i kreno, tako i ljudi, odloži ovaj mjesec nešto i sledeći mjesec dođe na početak istog.
Odgovor na pitanje (tj. naslov).
Lažemo sebe, itekako lažemo.